buy dapoxetine
IPB

Welcome Guest ( Log In | Register )

 
Reply to this topicStart new topic
> stid
I van
post Jul 20 2010, 08:41 PM
Post #1


Advanced Member
***

Group: Members
Posts: 66
Joined: 8-January 08
From: Tunguzija
Member No.: 11



Данас ме је стид. У ствари, стид ме је скоро сваког дана у последњих десетак и кусур година. Тај стид је некад јачи, некад слабији, већ какво јутро осване или колико ме нека друга посла заокупе да о томе не мислим. Али стид је ту и не показује намјеру да оде. Ако ћемо поштено, нема ни зашто.

Остало је нешто више од годину дана и мој старији син ће морати у школу. Његовом оцу та работа није лоше ишла, будући да му је као и свакој пичкетини у најави, боље ишло учење него спорт или туча. Јеби га, увијек је лакше (и сигурније) нешто замишљати него га доживљавати. Батине на страницама књиге не боле, а виртуелним покојницима се не иде на сахрану. Зато је мени школа била таман по мјери, могао сам да серем и да се фолирам о свему, без страха да ће било шта од тога изаћи из теорије и закуцати ми на врата. Зато сам и данас убијеђен да у животу ништа нисам научио осим да полажем испите. Исто тако, зато сам и данас тако добра парцела за стид.

Као што рекох, Страхиња има још једну сезону у вртићу. Онда креће у школу, улази у машину и само Бог зна какав ће на крају изаћи. Иако се заклињем да му никад нећу приговорити због било које јединице из било чега осим физичког васпитања, знам да то само себе лажем. Исто тако знам да би то једино било исправно. Али, као и сваки штребер, ја немам муда да отворено кажем како је све у школи (осим, можда, математике) лаж, и да јој је једини циљ да створи доброг лажова, полтрона и кукавицу. Знање које се успут покупи служи да накнадни осјећај стида буде јачи.

Кад мој велики зец (пошто имам и малог) оде у ту машину за прање мозга, чекаће га неколико програма , детерџената, омекшивача, температура и режима сушења. Ниједан од њих нема његово добро у видокругу. Из историје ће га учити да није то што јесте и да јесте из приче из које није. Из географије ће га учити да је тамо гдје није и да није тамо гдје јесте. Биологија ће му објаснити да му је не баш деда, али неко мало даље низбрдо био мајмун. И на крају, из српског неће научити ништа. Зато што су српски у школи данас укинули.

Моја жена и ја имамо, дакле, још мјесец преко годину дана да завршимо своја посла овдје и да се чистимо у пизду материну, гдје год се она налазила. Тамо гдје ће њега и његовог брата лагати на њиховом језику и гдје ће лаж лакше прозријети. А тамо гдје моја дјеца не могу у школу на свом језику, ни ја не треба да будем. Свему чега ме је у животу стид не морам да придодајем још и ово.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Boris
post Jul 20 2010, 10:44 PM
Post #2


Member
**

Group: Members
Posts: 15
Joined: 18-January 08
Member No.: 16



Коинциденција или шта ли је, сличан, мада мало дужи пост умало објавих на блогу у недељу. Па сам одустао, не зато што сам промени мишљење, него зато што се питам има ли смисла више причати било шта. Међутим, када видех ово што си написао, учини ми се да би бар овде легло, додуше ето само одломака. Ако модератори из било ког разлога сматрају да томе овде није место, нека бришу, нећу замерити. Дакле,

На Брду Београдском (одломци)
----------------------------------------------------------------------------------------
Рекох себи да нећу да пишем ништа блогу док не одем на неку озбиљну чуку, али ето, време пролази а ја никако да одем било где.

Били смо данас на Авали, којој ето, ми Београђани ласкамо да је планина због оних 11 метара али руку на срце у питању је само овеће брдо. Но морало се младунче извести негде ван града, у нека брда, па макар то била и Авала.

------------------------------------------------------------------------------------------


Прошетали смо око врха, по месту на којем је некада стајао стари средњовековни град Жрнов.
Жрнов је касније срушио један арогантни и осиони краљ и довео свог дворског вајара да сазида некакав маузолеј. Краља су касније убили неки ништа бољи од њега а вајар је наставио да буде дворски вајар и у неким другим режимима потврђујући да уметност и најстарији занат на свету често иду под руку. Иначе, вајару се та идеја рушења историјских споменика и изградња маузолеја уместо њих толико свидела да је касније учествовао у још неким пројектима те врсте.

Много година касније, крајем XX века, један други осиони и арогантни фараон је ту долазио после сваког пораза и сваког понижења које је приредио овом народу да се упише у некакву књигу а камере државне телевизије су то сваки пут помно бележиле. Увек ме је копкало да то није неки пост-модерни вид исказивања покајања, мислим, некада давно је Милутин после сваког срања које је направио градио по манастир, и Милош је сазидао цркву Покајницу када је одсекао Карађорђу главу, па чак је и један скорашњи када је пре десетак година, на један врло симболичан датум, испоручио нашега фараона у Стамбол у апсану, брже боље похитао да доврши онај мегаломанско велики храм на Врачару.

Чудни су ти владари, овамо ти делују као охоли и бескруползни ликови спремни да пошаљу хиљаде у смрт не трепнувши ни оком, а онда, као мала деца жицкају од Бога (Универзума или у шта већ верују) милост. Као, сад ће то да их извади.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

После, када је на врх почело да долази све више и више излетника, спустили смо се до Чарапићевог бреста. Онај ресторан, планинарски дом су реновирали, лепо изгледа. Мир и тишина, тек нешто мало излетника који роштиљају, али прихватљиво, нарочито ако се упореди са Кошутњаком или не дај Боже Адом. Оставили смо мати да мало одмори у дебелој ладовини а ми прошетали столетном шумом. Кад кажем столетном, то стварно мислим, Кнез Милош је заштитио Авалу још 1859. године а ми некако нисмо успели још увек да је упропастимо.
Ваљда нам промакло.
Срећан сам што младунче лепо реагује на природу. Дрвеће јој је апсолутни хит, а кулминација је била сеанса са једном огромном буквом. Пет минута је она њу (букву) мазила и причала јој (а-гуууу....хфррр...а-гу-гууу). Прво сам био поносан како је ето наследила од тате љубав према природи, а онда сам укапирао да то можда има везе са маминим босанско-крајишким пореклом. Мислим, тај сентиментални однос према букви...хоћу речи, свој се своме радује smile.gif



ТАТААА... види буква!


Па да, мој мали Николетина Бурсаћ. Пардон. НиколетА!
Не, озбиљно, Бранко Чопић је из тог краја. А и онај сликар Јован Бијелић. Тај јој чак дође и чукундеда. У Петровцу била спомен кућа Јованова и слике. После слике однела Олуја. Као и нешто породичних кућа. Гадне су те елементарне непогоде.

Иначе споменик Васи још увек стоји. На том месту је он окупљао своје устанике, за ослобођење Београда у Првом српском устанку. Стоји Васа онако бркат и намргођен, али питање колико ће још. Како је кренуло и какви ветрови у последње време дувају, може се десити да буде уклоњен. Као политички некоректан.



Ал' је смешан овај чика Васа, види како се намрштио...а и кол'ки су му бркови!
-----------------------------------------------------------------------------------------------

У повратку, док пролазимо поред спомен парка Јајинци, показујем жени, кажем ту су ме свако мало водили када сам био у основној школи. На том месту су Немци уз помоћ квислиншке Недићеве полиције стрељали ухапшене родољубе, припаднике оба покрета отпора. Наравно, нама су тада причали само о једном покрету, оном једино прихватљивом у то време. Немци нису правили разлику.
Све ми се чини да када младунче стаса за школу, њих неће уопште водити нити ће им било шта причати. Друга су времена, опасно је излагати младеж вирусу слободе, ионако су нам лепо објаснили да је то у ствари само наш балкански атавизам, примитивна заоставштина коју ћемо превазићи ако будемо покорно слушали и марљиво радили. У осталом...Рад Ослобађа!
-----------------------------------------------------------------------------------------

Било је ту још свачега и споменику руским генералима изгинулим у оној авионској несрећи на Авали, а којима смо одузели улице по Београду, и о срушеном па наново изграђеном торњу...итд
Испаде та Авала прилично инспиративна иако је само брдо smile.gif


Пост је на крају требало да се заврши оном сликом споменика браниоцима Београда коју сам објавио када је кренула фрка са платанима зимус и реченицом:

"Џаба сте кречили...Жали боже сваки живот који је положен на олтар ове и овакве Отаџбине. И за нас овакве - какви смо испали."
Go to the top of the page
 
+Quote Post

Reply to this topicStart new topic
1 User(s) are reading this topic (1 Guests and 0 Anonymous Users)
0 Members:

 



Lo-Fi Version Time is now: 8th December 2019 - 09:28 PM
 
A Runescape game. World of Warcraft MMORPG, Guild Wars Help.
Design by: IPB Skins Downloads & Web Proxy