buy dapoxetine
IPB

Welcome Guest ( Log In | Register )

 
Reply to this topicStart new topic
> otvaranje isturenog odjeljenje jedne poznate institucije
I van
post Jun 3 2015, 12:22 PM
Post #1


Advanced Member
***

Group: Members
Posts: 66
Joined: 8-January 08
From: Tunguzija
Member No.: 11



Кад неко прича сам са собом, обично је у питању лудак или човјек који зида/опрема/адаптира своју кућу. Пошто је моја кућа у релативно завршеном стању, то се ова моја склоност да се испричам сам са собом може сасвим поуздано објашњавати овом првом категоријом. И то је ок.
Лудак, у ствари, нема само себе као саговорника кад се наглас сит исприча са празним простором. Тај простор је, макар у његовој глави, некада био прилично испуњен стварним саговорницима који су и одговарали и постављали питања, свађали се, псовали, паметовали и правили се паметни на разне теме које су му, из неког разлога, и тада и сад биле и остале битне. Зато се он често враћа у тај контекст, пусти језик низ ливаду и ојха, ето разговора. Са мртвима и живима који нису ту (а што, из његовог угла, дође на скоро исто), са онима којима не смије да каже то што би желио и онима којима то исто, просто, не умије да каже. Добра је ствар што, ако забрља, све може поново и испочетка, ови имагинарни саговорници су невиђено толерантни - реагују само онда и онако како се жели. Јбг, то понекад и досади, замислите жену која се у свему слаже са вама, не звоца и не удара контру форме ради - то, на срећу, постоји само у јефтиним хорор филмовима. Зато се ово и зове лудило - та врата не воде никуд и наш лудак све мање нормално прича са празнином, а све више виче и пизди, дајући саговрнику улогу некога коме јебе све по списку, а да овај нема одговор. Па досади и то, испада као да удара у џак. На крају се лудило претвара у слику стварног живота, сам лудак опет постаје онај којем се јебе све по реду уздуж и попријеко, на кога се виче и коме се сере за све и свашта, а он се све више брани на начин који то ради у стварном животу - све мање успјешно и са све мање воље, са више махања рукама и више незавршених реченица. Ту лудило престаје да буде обично, свакодневно овосвјетско стање које се препознаје као лудило. Има то све у Matrix-у, кога не мрзи да гледа.
Лудак ради све исто што и остали, ако још узме угашени мобилни телефон може читав тај перформанс да изводи и на сред улице у по бијела дана - нико не би провалио разлику. Његова свађа са духовима више уопште не изгледа чудна, пошто нема тога ко се некоме не правда, моли, виче, напушава курцем и храни говнима, наговара и планира, удвара или, просто, ћакула тек да не би ћутао. Још ако се мало и инвестира, набави неки hands free сет, онда то још изгледа и модерно. До јаја.
А шта је са лудаком, је ли излијечен или само уклопљен да не штрчи? Ја бих рекао да није луд ни био. Сад, можда ја само браним себе који причам са собом на празном форумском топику, али ко са собом не умије да размијени коју, тај ће тешко и коме другом имати шта да каже. Вјероватно ће испадати будала у друштву чешће, будући да рјеђе чује како његове мисли звуче, а плус то што и језику треба тренинг. Између артикулисане мисли и изговорене ријечи постоји само техничка, аудио разлика, довољна да направи формалну разлику између лудог и нормалног, али потпуно бескорисна кад се та степеница прескочи. Право лудило је у мислима, аудио баријера је само последња граница одбране која покушава да задржи унутра све оно што се накупило и хоће да експлодира. Зато лудак у својим почетним фазама тражи празне собе, шуме, планине и пустиње да би се касније камуфлирао телефоном или слушкама. Он жели да чује како његов глас звучи кад му се да простор у контексту у којем тај простор нема, не умије или нема храбрости да створи. А мора да га чује, јер без тог озвучења своје мисли и сама мисао остаје у домену штетног, унутрашњег лудила, које само гризе и смета. Овако изгледа мало чудно, некоме је занимљиво, а већину баш брига за причу и њен коријен кад долазе из уста тамо неког ..... неког. Ко год и шта год он био, не био, хтио или не хтио да буде.
Тако и ја најављујем и објављујем отварање истуреног одјељења прве и најближе интернет луднице, кад већ на форуму нико ништа о пењању не проговара. Чари лудила причања сам са собом су овдје ограничене једино маштом и речником, кад већ не пишемо о стварним акцијама и ономе што се тамо радило. Можете да пишете шта хоћете, само нешто пишите - сви знамо ко и колико пење, тако да не постоји опасност да ће неко стварно повјеровати како је Владо написао извјештај са акције или да сам ја мрднуо дупе из канцеларије и отишао на Смоки више од три пута годишње. А било би лијепо, па макар можемо. као у горе описаној првој фази овог стања, да се правимо да смо живи, бољи, љепши и паметнији. Част изузецима.
Или још краће - пишите нешто, аман, било што. Овако ми, понекад, изгледа као да сам вас све измислио.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
pera aob
post Jun 11 2015, 10:41 AM
Post #2


Newbie
*

Group: Members
Posts: 2
Joined: 3-April 08
Member No.: 35



https://www.youtube.com/watch?v=XQFSJvaZDcU

mislio si ovako nesto wink.gif

Mi smo svojevremeno na aob grupi zabranili zelje cestitke i pozdrave kad se nekome rodi dete a sad smo preskocili da saznamo da je Stipe Bozic drzao predavanje u Beogradu, niko nije saznao na vreme sad.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
sparco
post Oct 14 2015, 06:37 PM
Post #3


Advanced Member
***

Group: Members
Posts: 51
Joined: 22-October 10
Member No.: 23,823



evo da ve ja pozdravim iz dijaspore i reknem d mi bogami fali penjanje malo kao dodatna aktivnost, e omrcih od nevadjenja iz vode


--------------------
cultivating whatever gave pleasure to my senses was always the chief business of my life; I never found any occupation more important
Go to the top of the page
 
+Quote Post

Reply to this topicStart new topic
2 User(s) are reading this topic (2 Guests and 0 Anonymous Users)
0 Members:

 



Lo-Fi Version Time is now: 25th June 2017 - 05:25 AM
 
A Runescape game. World of Warcraft MMORPG, Guild Wars Help.
Design by: IPB Skins Downloads & Web Proxy